Ponovo sebi obećavaš da ćeš se „sabrati” — i ponovo
osećaš krivicu i stid kada ne uspe.
A iznutra se stalno vraća isto pitanje:
Zašto ne mogu kao drugi?Šta nije u redu sa mnom?
Da li su ti ove priče poznate?
Označi situacije u mimovima u kojima se prepoznaješ.
Na kraju pogledaj koje teme ove kolekcije su ti najviše bliske.
Ovo nije dijagnoza, već zabavan test. Dijagnozu može postaviti samo psihijatar. Neurodivergentne osobine se preklapaju sa simptomima mnogih drugih stanja, zato ću ti nakon prvog razgovora poslati upitnike potrebne za početnu procenu.
Prevuci karticu ili koristi strelice na tastaturi dok je kartica u fokusu.
0 od 59
Šta je to?
Autizam je neurorazvojna razlika u načinu na koji mozak obrađuje informacije, naročito senzorne i socijalne. Nije bolest, već drugačiji način doživljavanja sveta.
Autistični mozak može drugačije filtrirati signale, pa zvuk, svetlo, dodir i društvene situacije brže dovode do senzornog preopterećenja i umora.
Autizam se kod svake osobe ispoljava drugačije. Nevidljive teškoće sa senzorikom, komunikacijom, organizacijom i samoregulacijom su stvarne.
To podseća na priču o Ružnom Pačetu:
Pače je odrastalo među pticama u dvorištu. Bilo je malo drugačije, nespretno i nije ličilo na ostale, pa su mu se smejali, zadirkivali ga i maltretirali.
Vremenom je i samo počelo da veruje
da je gore od drugih i da ne zaslužuje da bude deo zajednice. Izbegavalo je druge, skrivalo se i plašilo da priđe čak i prelepim labudovima.
Izbegavalo je druge jer se plašilo da će ponovo biti odbačeno.
Skoro je izgubilo svaku nadu. Ali istina je bila da nikada nije bilo ružno niti slomljeno.
A onda je, ugledavši svoj odraz u jezeru,
shvatilo ko je zapravo i pronašlo svoje mesto među labudovima.
Ljudi oko njih ne razumeju uvek njihove osobenosti, zbog čega se mogu javiti stid i osećaj da sa njima nešto „nije u redu”. Ipak, te osobenosti ih čine jedinstvenim i mogu postati njihova snaga kada nauče da ih prihvate i razumeju kako da brinu o sebi na način koji poboljšava kvalitet njihovog života.
ADHD i ASD su urođene osobenosti mozga.
One ne prolaze same od sebe i ne mogu se „izlečiti snagom volje”. Ali možemo naučiti da živimo tako da više ne budu izvor stalnog stida i sagorevanja.
Glavni korak je da prestanete da se uklapate u tipične okvire uspeha i produktivnosti i prihvatite da vaš mozak radi drugačije, i da je to u redu. Imate pravo da živite svojim tempom i po svojim pravilima.
Kada prestanete da mislite „sa mnom nešto nije u redu”, vraća se energija za život umesto za maskiranje.
Učimo da upravljamo impulsivnošću, prokrastinacijom, senzornim preopterećenjem i anksioznošću.
Stvaramo predvidljivost koja smanjuje stres, ali ne guši.
Primenjujemo strategije koje uvažavaju način rada mozga i zaista pomažu kod ADHD-a i ASD-a.
Primenjujemo strategije koje uvažavaju način rada mozga i zaista pomažu kod ADHD-a i ASD-a.
Prostor u kome možete izgraditi nove strategije i prestati da se borite protiv sebe.
Besplatan vodič
Šta se nalazi u njemu?
Neurobiologija „lenjosti”: zašto mozak ignoriše listu obaveza i kakve veze dopamin ima sa tim.
Kako se dogovoriti sa unutrašnjim petogodišnjakom, koji želi da gleda mimove umesto da radi.
Prečice za pažnju: tehnike za početak zadatka za pet minuta bez nestajanja na društvenim mrežama.
Podrška umesto samokritike: konkretni alati kada ste već iscrpljeni, a zadatak još nije završen.
Ovaj vodič ne zamenjuje terapiju, ali pokazuje da niste sami. Ovi prvi koraci mogu olakšati život već sada.
Znam kako je osećati se „drugačije od svih”
Zovem se Ana Verškova, psiholog sam i radim u pristupima šema terapije, ACT-a i RO DBT-a.
Ali pre svega sam osoba sa sopstvenim iskustvom autizma i ADHD-a.
Od detinjstva sam slušala: „Previše si osetljiva”, „Pametna, ali lenja”, „Na koga si takva? Čudna si, štreberka.”
Znam šta znači skrivati se iza maske i plašiti se da će te odbaciti ako pokažeš svoje pravo lice.
Znam kako je sagoreti na poslu, odlagati do poslednjeg trenutka, ne spavati noćima i ponovo kriviti sebe.
Ovaj put nije bio lak. Ali upravo me je on doveo do psihologije, da bih pomagala drugima koji su, poput mene, umorni.
Neću biti u poziciji stručnjaka koji sve zna. Jednostavno ću biti uz tebe, podržavati te i prihvatati te onakvim kakav jesi.
Moj cilj je da ti pomognem da ne lomiš sebe prema tuđim standardima, već da izgradiš život u kome ima mesta za tvoje osobenosti, radost i otpornost.
Prvi susret traje 60 minuta i održava se onlajn.
Posle prve seanse imaćete plan na čemu da radite i koje korake da preduzmete dalje.
To je normalno: ponekad klijenti osećaju da su dostigli cilj ili žele da naprave pauzu.
Molim da napravimo jedan neformalni dogovor: ako odlučite da završite terapiju, održaćemo jednu poslednju seansu besplatno.
Na njoj razgovaramo o razlozima, sumiramo rezultate i učvršćujemo ono što je već postignuto.
To pomaže da se proces završi brižno, bez osećaja napuštenosti.
Koučing odgovara kada imate konkretan cilj: da poboljšate planiranje, smanjite odlaganje ili izgradite rutinu.
Programi veština (Solanto, RO DBT) odgovaraju ako želite strukturisan rad sa jasnim protokolom i praktičnim veštinama.
Dugoročna terapija je pogodna za dublje teme: stid, usamljenost, depresiju ili teškoće u odnosima.
O tome ćemo razgovarati na prvom susretu i zajedno izabrati format.
Plaćanje se vrši odmah nakon svakog susreta, na način koji vam odgovara (onlajn prenos, kartica i slično).
Nije potrebno plaćati nekoliko meseci unapred: plaćate samo konkretnu održanu seansu.
Zvaničnu dijagnozu može postaviti samo lekar (psihijatar ili neurolog).
Da. Onlajn seanse su jednako efikasne kao susreti uživo, a mnogima su i praktičnije: možete biti kod kuće ili u drugom gradu, bez putovanja i gubitka vremena.
Zavisi od vaših potreba.
Stabilizacija (san, anksioznost, stres): 3–5 susreta.
Program veština (na primer, Solanto za ADHD ili RO DBT za autizam): od 3 do 9 meseci.
Dubinska terapija (stid, maskiranje, depresija, odnosi): od šest meseci do godinu dana ili duže.
Ovo je veoma važno. Uvek ću vas podržati da otvoreno govorite o sumnjama ili neslaganju.
To ne ometa rad. Naprotiv:
Terapija je prostor u kojem možete reći „ovo mi ne odgovara“ ili „osećam drugačije“ i biti saslušani.
Ponekad da.
To se dešava veoma često.
Ovakav pristup čini terapiju efikasnijom i bezbednijom.
