Masking
„Ali ja se ipak snalazim. Možda sve to izmišljam?“
Prošli put smo govorili o sindromu varalice kod dijagnoze - osećaju da nisi „dovoljno“ neurodrugačiji. Da je drugima gore. Da samo želiš da se prikačiš uz modernu dijagnozu.
E pa ovako. Postoji konkretan razlog zašto je taj osećaj toliko ubedljiv.
MASKING. I godinama igraš ulogu normalne osobe.
Masking je kada skrivamo svoje neurodrugačije ispoljavanje da bismo se uklopili. Ugađamo drugima, zanemarujemo svoje potrebe, stalno pratimo raspoloženje ljudi oko sebe. To radimo automatski od detinjstva, a ponekad toliko dobro da i sami počnemo u to da verujemo.
Ja sam u društvu uvek pokušavala da budem zabavljač, pokretač, ona najhrabrija. Uvek spremna da saosećam, podržim, nasmejem. A onda bih došla kući i čudila se zašto nemam ni snage ni želje da izađem iz kuće. 🥲
Upravo to višegodišnje igranje uloge normalne osobe i stvara taj osećaj. Snalaziš se zato što si naučio da se snalaziš. To ne znači da ti pomoć nije potrebna.
____________________________________________________
Masking su tri strategije odjednom
📖 Asimilacija - kopiramo tuđe ponašanje da bismo se stopili sa okolinom.
Učimo napamet fraze iz serija, zato što ne nalazimo svoje „ispravne“ reči. Gledamo u oči, iako nas to napreže. Imitiramo osmeh i saosećanje bez obzira na stvarna osećanja. Klimamo glavom „da, razumem“, a uopšte ne razumemo, ali smo već klimnuli.
Kod ADHD to često izgleda kao hiperaktivna društvenost: pričamo, šalimo se, popunjavamo pauze, samo da se ne vidi da je unutra haos i da je nit razgovora izgubljena još pre tri minuta.
📖 Kompenzacija - smišljamo sopstvene skripte i sisteme.
U mislima uvežbavamo razgovor pre susreta. Izmišljamo pravila: „ako je osoba rekla X - odgovori Y“. Uvek kažemo da, zato što je objašnjavati zašto ne - previše teško i strašno.
Kod ADHD ovde se dodaje i maskiranje zaboravnosti: beskrajni podsetnici, dodatne provere, sistemi preko sistema - samo da niko ne primeti da smo opet izgubili ključeve i nismo pročitali poruku do kraja.
📖 Maskiranje - skrivamo ono što se sigurno ne uklapa.
Potiskujemo stimming, trpimo neprijatan zvuk bušilice iza zida ili fluorescentnu lampu koja zuji, skrivamo umor, govorimo „sve je u redu“ kada odavno nije tako.
Kod ADHD - obuzdavamo impulsivnost, potiskujemo poriv da prekinemo sagovornika, pravimo se da slušamo, dok je mozak odavno odleteo u drugu galaksiju 🌝
I preko svega toga - hipervigilnost. Stalno praćenje tuđeg raspoloženja da bismo sebe na vreme „ispravili“. Pozadinski program koji proždire resurse 24 sata dnevno - čak i kada deluje da samo sedimo i razgovaramo.
____________________________________________________
Šta s tim raditi? Zavisi od toga koju strategiju najviše koristiš
Da bi se to utvrdilo, možeš popuniti upitnik CAT-Q (https://psytests.org/diag/catq.html). To je validiran upitnik koji meri masking posebno na ove tri skale.
📖Visoka asimilacija? Znači da mnogo energije odlazi na posmatranje i kopiranje. Može da bude korisno da počneš da primećuješ u trenutku: da li je ova reakcija moja ili naučena? Na primer, primetiš da se smeješ šali i pitaš se: da li mi je stvarno smešno ili samo preslikavam tuđu reakciju?
📖Visoka kompenzacija? Znači da je unutra izgrađen veoma složen sistem prilagođavanja. Ali ponekad možeš da pronađeš okruženje ili ljude gde deo tih složenih skripti jednostavno nije potreban. Tamo gde možeš da kažeš „nisam razumeo, objasni još jednom“ i da ne dobiješ popreki pogled, ili da umesto naprezanja i pokušaja da zapamtiš sve o čemu se govorilo na radnom pozivu (a loše pamtiš kada slušaš) vodiš audio transkripciju i kratak sažetak preko odgovarajućeg programa.
📖Visoko maskiranje? Znači da se mnogo toga potiskuje fizički i senzorno. Prvi korak je da pronađeš bar jedno mesto i jednu osobu gde ne moraš da skrivaš. Kod kuće, nasamo, sa jednom bezbednom osobom. Ljuljati se ako ti se ljulja. Ne odgovarati na poruke ako nemaš snage. Saznati kakav si zapravo.
Možete podeliti svoje rezultate u komentarima ❤
#dijagnostika